1. |
Izlezi
02:59
|
|||
Излези, осети го мирисот на дождот, тој е тука за да ги измие сите столбови на кои заборави. Кога си сам не можеш себе да се лажеш, ги сфаќаш стварите какви што стварно се, без ретро ефекти и онлајн профили. Прошетај се, нека крцка снегот под нозете, не го гледаш сонцето, а сепак те топли однатре. Празнина, не е страшна таа промена, те побива, ти простува и засекогаш на мир те остава. Разбуди се, расони се, сите можеме. Задржи ги темелите на твојот микросвет. Не си стар!
|
||||
2. |
Sakam da zgrešam
02:26
|
|||
Сакам да згрешам уште овој пат и да го пцујам овој живот проколнат, зашто ништо не е доволно и залудно е се’ и ништо нема значење без овој суров гнев. Те барам сега, те барам јас. Ми требаш тука да ми чуеш глас, зашто никој не ме разбира и никого не знам. Од никого јас немам срам и ништо не сакам да чујам, видам, осетам, без да се лажам себеси, без да лажам никого. Да пробам, патам изгубам. Убиј ме пред да избледнам. Погуби ме пред да се откажам. Обеси се пред да те линчувам. Изгуби се пред да те отрујам.
|
||||
3. |
Ovoj den
02:30
|
|||
Не сум ти потребен, не сум она што го бараш. Не сум сликата по која копнееш секоја вечер пред да затвориш очи и потонеш во сон. Овој ден не е мој, не е ниту наш. Овој ден не е твој, ниту ќе биде некогаш. И не ми требаат рибите во морето, ќе ги оставам да пливаат за некој друг. Нека го најдат својот блескав мамец, нивната судбина. Овој ден не е мој, не е ниту наш. Овој ден не е твој, ниту ќе биде некогаш.
|
||||
4. |
Ova ne sakam da bidam
02:32
|
|||
Прочитај ме и плачи што тоа веќе не си ти, се изгуби. Беше на чекор до целта, и’ заврте грб и избега. Соземи се и одлучи, вистински, дали беше ти, ил’ некој друг што одамна се пресели, го пропушти. Слушни ме и насмевни се, ги грицка твоите уши млечното запче на она слатко време. Животот беше искрен ко солза, немаше маски, немаше гнев. Плукни ме во очи, ова не сакам да бидам. Плукни ме во очи, не знам кој си. Се родив зрел, станувам дете. Се роди ангел, порасна кретен. Роди се пак и затвори круг засекогаш.
|
||||
5. |
Se budam pak
02:31
|
|||
Јас сум наивен и заслепен од книги стихови во кои верувам и не те слушам. Ќе боли, ми рече, па векот така тече. Без простор за надеж... Не те послушав! Ми ги посочи фактите, но не ме убеди во стварите што не ги гледам. Се најдов во тебе! Те запознав во сништата, и водам војна со секој нов ден и губам пак. Се будам пак...
|
||||
6. |
Mojot pekol
03:15
|
|||
Го сонував овој чуден ден, но барав друго значење. Симболика и одлука на тие тешки прашања. Го пронајдов твојот карактер во главна улога во филм без реплики, само молчиш постоиш. Мојот пекол не си ти. Ајде запливај во јад. Ајде оди во друг град. Носи ги мислите со себе, по друга река нека пловат. Пробај да се осудиш. Пробај да се осмелиш да се смееш, радуваш... Да патиш, самуваш... Пробај разочарај ме. Пробај осуди ме на слобода. Нека боли, убива. Нека прогледа. Стојам пред градот што ме роди, жалам другар, те оставам. За подобро или не, немам одговор на сè... Се плашам дека кажав сè.
|
||||
7. |
Tuka si
02:18
|
|||
Не грижи се, исто се чувствуваме. Тука стоиме и ништо важно повеќе. Погледни ме и само слатко насмеј се. Еве сме, тука сме. Не грижи се, тука јас сум за тебе. Постоиме и не ни треба повеќе. Потсети се и малку време пронајди. Еве си, тука си. Кажи дали си размислила? Дали знаеш ил’ се сомневаш? Кажи ми од среќа плачеш ли штом помислиш на оние мигови, на тие зборови, на тие денови, на тие времиња... И пробај да не ми судиш, и пробај да не се лутиш. Не, јас не сакам да престанам да сонувам.
|
||||
8. |
Sedam i čekam
02:30
|
|||
Седам, само седам, постојам. Ниту рушам, ниту создавам. Чекам некој да се појави, да повлече ил’ турне зашто дури и да пробам не сакам. Чекам, само чекам, одлучив. Ниту учам, нит’ се променив. Нема букви, ниту правила, тишина, мртов збор, зашто дури и да мразам – победив. Нема копнеж, ниту сомнежи. Нема дело – нема грев, зашто дури и да можам – потфрлам. Пловам јас по река непловна. Име мое никој не спомна. Даде сонце, воздух чист под концесија, тоне бронза во рецесија. Се вртам на вртелешка, се вртам, збунет, едвај жив. Дење, ноќе, јас во круг. Го колнам тој што го заокружи. Јас пак сум ист. Јас пак сум крив.
|
||||
9. |
Ne postojam
02:35
|
|||
Се плашам, ти не го знаеш ова. Јас не сум ’ко тебе, се препознав себе. Дали е чудна среќа? На глава црна вреќа? Ова веќе не е слатко, полудувам. И сега веќе нема кој да зборува. И сега веќе нема кој да пробува. И сега веќе мирна ми е совеста кога знам дека не ме познаваш. Не постојам. Се плашам, ти не го сфаќаш ова. Тоа што може да биде, дали го виде? Или само детска желба, во воздух слепа стрелба... Ме влечеш и ме туркаш, ме отуѓи! И сега веќе нема кој да зборува. И сега веќе нема кој да пробува. И сега веќе мирна ми е совеста. Победа врз болеста. Победа на доблеста, и сега не ни памтиш која си. Заборави, заборави на се’...
|
||||
10. |
Najdolgiot pat
03:45
|
|||
Не се ни трудам да проговорам пак, за малку и мене ќе ме голтнеше мрак. Мокар под чадор, нероден гад. Не знам сега ни каде сум, не знаев ни вчера, но знам што те буди и заспива пак. Не се ни труди да проговориш пак, знам кај ќе стигнеме, без мапа, без знак. Завеса од магла, од цигари чад. Можеш да бегаш, па бегам и јас. Ова е далеку од она што го планирав. Не го барај тоа од мене. Возот стои и не’ чека нас. Времето е дати, а датите – бројки. Погрешна формула, погрешен ден. Мојот ден, твојот ден, нашиот ден, судниот ден... Проклета судбина, коинциденција!
|
Streaming and Download help
If you like Fonija, you may also like:
Bandcamp Daily your guide to the world of Bandcamp